На основу члана 53. алинеја 8. Пословника Народне Скупштине Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број: 99/06) Законодавни одбор Народне Скупштине Републике Српске, на сједници  30.05.2007. године, утврдио је нови пречишћени текст Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“, број: 38/00, 40/00, 47/02, 38/03, 66/03 и 20/07) у којем је означен дан ступања на снагу наведеног закона.

Број: 02/3- 951/07                                          Предсједник
Бања Лука, 30.05.2007. године                 Законодавног одбора
                                                                          Др Жељко Мирјанић с.р.

З А К О Н О   Р А Д У

I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.
Овим законом уређује се начин и поступак закључивања уговора о раду између радника и послодаваца, радно вријеме радника, одмори и одсуства, плате и накнаде по основу рада, заштита права из радног односа, репрезентативност синдиката и послодаваца, закључивање и примјена колективних уговора, рјешавање спорова између радника и послодавца, учешће радника и синдиката у заштити права радника, престанак уговора о раду, надзор над примјеном закона и друга права и обавезе који настају по основу радног односа на територији Републике Српске (у даљем тексту: Република).
Права и обавезе из радног односа настају с даном кад радник, на основу уговора о раду, ступи на рад код послодавца.

Члан 2.
Радником, у смислу овог закона, сматра се лице које је запослено на основу уговора о раду.

Члан 3.
Послодавцем, у смислу овог закона, сматра се предузеће, установа, банка, организација за осигурање, удружење, агенција, задруга и свако друго правно и физичко лице које раднику, на основу уговора о раду, даје запослење.

Члан 4.
Одговарајуће одредбе овог закона примјениће се и на раднике запослене у органима државне управе, правосуђа, унутрашњих послова, царинске службе и у другим државним органима и организацијама, уколико другим законом није другачије одређено.

Члан 5.
Радник, као и лице које тражи запослење, не може бити стављен у неравноправан положај код остваривања права по основу рада и права на запослење због расе, етничке припадности, боје коже, пола, језика, религије, политичког или другог мишљења и убјеђења, социјалног поријекла, имовног стања, чланства или нечланства у синдикату или политичкој организацији, тјелесног и душевног здравља и других обиљежја која нису у непосредној вези са природом радног односа.

Члан 6.
Радници имају право да по свом слободном избору организују синдикат и да се у њега учлањују, у складу са статутом и правилима синдиката.
Послодавци имају право да по свом слободном избору организују одговарајућа удружења послодаваца и да се у њих учлањују, у складу са статутом и правилима тих удружења.
Синдикат и удружења послодаваца оснивају се без икакве претходне сагласности било ког државног органа.

Члан 7.
Радници, односно послодавци, слободно одлучују о свом иступању из синдиката, односно из удружења послодаваца.

Члан 8.
Послодавцима и удружењима послодаваца, када дјелују у своје име или путем другог лица, члана или заступника, забрањено је да се мијешају у организовање и рад синдиката, или да, уз давање материјалне или друге подршке синдикату, контролишу његов рад.

Синдикату, када дјелује у сопствено име или путем другог лица, члана или заступника, забрањено је да се мијеша у организовање, рад и управљање удружењем послодаваца.

Члан 9.
Законита дјелатност синдиката и удружења послодаваца не може се трајно нити привремено забранити.
Синдикалне организације уписују се у регистар синдикалних организација, који прописује и води  министарство надлежно за послове  рада.

Члан 10.
Колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду, ближе се уређују права по основу рада, обим права и начин и поступак њиховог остваривања.
Колективним уговором, у смислу одредаба овог закона, сматра се онај колективни уговор који је обавезујући за послодавца и раднике који су код њега запослени, а у чијем је закључивању послодавац непосредно учествовао, или је овластио другог послодавца да то учини у његово име, или је накнадно приступио колективном уговору.
Правилником о раду, у смислу овог закона, сматра се правилник о раду који је донесен од стране послодавца, у складу са члановима 11. и 12. овог закона.
Уговором о раду сматра се уговор на основу кога се између радника и послодавца, у складу са овим законом, заснива радни однос.

Члан 11.
Правилник о раду дужан је да донесе сваки послодавац који има више од 15 запослених радника.
Приједлог правилника о раду послодавац доставља на упознавање синдикату и савјету радника, чија је мишљења дужан размотрити прије доношења правилника. Ако то мишљење не прихвати, дужан је да о свом ставу писмено обавијести синдикат и савјет радника.

Члан 12.
Правилник о раду објављује се на прикладан начин код послодавца, како би се свим радницима омогућило да се упознају са садржином правилника.
Послодавац који није дужан да донесе правилник о раду у смислу члана 11. став 1. овог закона, код закључивања уговора о раду и остваривања права радника по основу рада, непосредно примјењује одредбе овог закона, као и колективног уговора дјелатности којој припада (грански колективни уговор), уколико је то за њега обавезујуће у смислу члана 159. став 1., чланова 160. и 161. овог закона.

Члан 13.
Колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду не може се одредити мањи обим права радника од оног који је одређен овим или другим законом, ако то није изричито предвиђено законом.
Колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду могу се одредити повољнија права од права утврђених овим законом, ако овим законом није изричито другачије одређено.