Међународна кризна група процењујe: У мају рат на Космету
Оружани сукоб Срба и Албанаца је могућ, узевши у обзир тензије и велике улоге обе стране у косовској кризи, упозорава Међународна кризна група у најновијем извештају.
Аналитичари МКГ-а процењују да оружани конфликт на Косову не желе ни Срби ни Албанци, али да се ниједна опција не сме искључити. Посебно се упозорава на мај као критичан месец, јер се тада одржавају избори у Србији.
"Избори су 2008. организовани на Косову где живи значајна србска заједница, чиме су стваране паралелне институције. Овога пута Приштина би могла да покуша да блокира одржавање избора тако што ће пленити гласачке листиће, затварати бирачка места и хапсити организаторе тамо где косовска полиција може да допре."
Ово би значило да би Србија могла да организује изборе само на северу, док би енклаве у којима живи 60 одсто свих косовских Срба остале искључене из изборног процеса.
- Пре четири године избори су били организовани и у енклавама, а сада то неће бити могуће, јер приштинске власти имају механизме да то спрече, док то ипак неће бити случај с четири општине на северу Косова. Поред Приштине, против избора на Косову је и међународна заједница, док је тек Еулекс недавно био спреман да допусти организовање избора на северу. Како је питање организовања избора на Косову и крупно питање у Београду, мислим да ће влада покушати да спасе част тако што ће прогласити принудну управу у општинама где избори нису могли да се одрже. Такав исход је прихватљив и међународној заједници - каже Душан Јањић, директор Форума за етничке односе.
Истовремено МКГ поручује да је мисија Еулекс потпуно неспремно дочекала немире у јулу 2011. године. Стога, бриселски клуб моћних предлаже да се у покрајину пошаљу специјалне полицијске јединице које би биле у стању да обављају посао који је радио Кфор.
Кад је реч о вези косовске кризе и европске кандидатуре, МКГ сматра да ће Србија 28. фебруара добити статус кандидата за ЕУ уколико допусти Косову да на међународним скуповима буде представљано, без наглашавања резолуције 1244 УН, као и статуса Унмика, као управе Косова. Други услов, такође познат, јесте уклањање барикада и пуна имплементација споразума о интегрисаном управљању границом, који су Београд и Приштина закључили у Бриселу. Трећи услов је склањање барикада.
С друге стране, косовским Албанцима се скреће пажња да се уздрже од наметања своје власти силом на северу Косова, као и да прихвати "сарадњу са изабраним вођама Срба на северу без предуслова и без реторике која би их понизила". Сличну препоруку добили су и косовски Срби из северних општина. Оно што нове препоруке МКГ-а разликује од претходних јесте списак препорука Албанцима, као и откривање пуне листе земаља које су у децембру блокирале додељивање статуса кандидата Србији.
Београд притискају због телефона и авиона
Од мање познатих препорука србској влади, Међународна кризна група тражи да Београд допусти Косову да добије јединствен међународни позивни код у телефонији, као и допуштање Србије да цивилни авиони прелећу њену територију како би слетали у Приштину. Још од рата 1999. године Србија не допушта да авиони који је прелећу слете у Приштину без да за то траже дозволу србског Директората за цивилно ваздухопловство.
Решава или изазива кризе
Међународна кризна група је невладина организација, основана 1995. године с идејом да се утицајним државама и бизнисменима препоруче механизми за спречавање конфликта у свету, многи критичари је, међутим, називају групом за изазивање криза. Извештаји кризне групе нису обавезујући, али стижу на сто моћника у Бриселу, прдседнику Обами или Медведеву. На челу МКГ-а сада је Луиз Арбур, први тужилац Хашког суда. Њен претходник био је и Марти Ахтисари, аутор чувеног документа о надгледаној независности Косова, а у борду директора седе Џорџ Сорош, Игор Иванов, Хавијер Солана, као и Весли Кларк.