Грађани Србије ће на данашњим парламентарним изборима одлучити ко ће чинити већину у следећем сазиву Народне скупштине

Осми пут од увођења вишестраначког система у земљи, грађани Србије ће данас изаћи на парламентарне изборе. Право гласа има 6.747.867 гласача, а бирачка места ће бити отворена од 7 до 20 сати. За 250 посланичких места кандидовало се 3.137 кандидата, што практично значи да за сваку клупу у парламенту конкурише 13 кандидата. Они су сврстани у 22 изборне листе, што је убедљиво највећа изборна понуда од 1990. године.

Странке националних мањина појављују се са десет листа, исто толико ће имати коалиције и странке које окупљају представнике више партија, што значи да ће се на данашњим изборима појавити представници више од 40 политичких партија.

На овим изборима учествују две листе више него у јануару 2007. године, три више него 2003. године, и чак 14 више него 2000. године, када је Србија постала једна изборна јединица.

Политички аналитичари оцењују да је велика изборна понуда последица опседнутости грађана политиком, учесталим изборним циклусима, па се пропорционално с повећањем броја бирача повећава и број оних који се кандидују.

- Људи су схватили да је у Србији политика најуноснији посао. Ако и не пређу изборни цензус, после рекламирања у предизборној кампањи, кандидати се позиционирају на политичкој сцени у нади да ће у будућности учествовати и у самој власти. Наравно, не треба занемарити и људску сујету, чињеницу да им се име појављује у јавности, да гостују на телевизији, да их свакодневно фотографишу и да их стално нешто питају - верује политички аналитичар Бранко Радун.

По његовим речима, једина функција појединих партија јесте одузимање гласова великим странкама.

- Протекли председнички избори показали су да су неки „ситни" играчи узели гласове Борису Тадићу и Томиславу Николићу. Буду ли и данашњи изборни резултати тесни, свакако је да ће мање странке несвесно помоћи појединим већим странкама да дођу до власти - додаје Радун.

За Зорана Лучића из Цесида разумљиво је да мањинске странке излазе масовно на изборе, јер им освојених 15.000 гласова омогућава посланички мандат. Међутим, мотив осталих малих странака, које знају да ни 150.000 гласова није довољна гаранција да ће ући у Скупштину, по Лучићевим речима, више је питање за психологе.

- Можда људи из тих малих странака верују да ће их као политичаре више волети жене, да ће их комшије више поштовати, да ће учешћем на изборима остварити неку материјалну корист или, једноставно, да ће тиме добити на значају - каже Лучић.

Без обзира на велику изборну понуду, број расутих гласова, како тврди његов колега Марко Благојевић, биће мањи него икада.

- Наше прогнозе говоре да ће, без обзира на велики број изборних листа, број расутих гласова бити мањи него икада, можда око 100.000. Поређења ради, на прошлим изборима било је четири пута више расутих гласова. Сада се већина релевантних мањих странака удомила у коалиције, што им даје добре изгледе да пређу изборни цензус - наводи Благојевић.

Цензус за улазак странака у парламент износи пет одсто, док је за националне мањине знатно нижи и износи свега 0,5 одсто од укупног броја изашлих бирача. Све странке, односно подносиоци 22 листе, поделиће по закону 420 милиона динара, што значи да ће свака добити око 3,8 милиона динара. Оне које пређу цензус и уђу у парламент делиће преосталих 80 одсто, сразмерно броју освојених мандата.



Ко све учествује?

На данашњим парламентарним изборима учествују 22 изборне листе (по реду како су наведене), а гласање се врши заокруживањем само једног броја.

1. „За европску Србију - Борис Тадић"
2. Либерално-демократска партија - Чедомир Јовановић
3. ДСС-НС - Војислав Коштуница
4. СРС - др Војислав Шешељ
5. СПС-ПУПС-ЈС
6. Бошњачка листа - Сулејман Угљанин
7. Мађарска коалиција - Иштван Пастор
8. Реформистичка странка
9. Да се село пита - НСС - Маријан Ристичевић
10. Покрет снага Србије
11. Грађанска иницијатива Горанаца
12. Уједињени Власи Србије
13. Војвођанска партија - мр Игор Курјачки
14. Роми за Рома - Милош Паунковић
15. Црногорска партија - Ненад Стевовић
16. Унија Рома Србије - др Рајко Ђурић
17. Коалиција Албанаца Прешевске долине
18. Савез бачких Буњеваца - Мирко Бајић
19. Покрет моја Србија - Бранислав Лечић
20. Народни покрет за Србију - Милан Парошки
21. Патриотска странка дијаспоре
22. Ромска партија - Срђан Шајн