Врло честа пракса је да се о Европској Унији говори све најбоље. Наметнута је таква медијеска слика да се они који су против ЕУ гледају чудим очима. Отишло се у пропаганди сувише далеко. Нама се намећу правила и услове које морамо испунити да би постали дио ЕУ, а да нас нико при томе није питао да ли то ми желимо. Нико није направио озбиљну анализ шта нам доноси ЕУ, а шта узима. Не прича се ни о томе да ли нека чланица може напустити такву заједницу. Да ли је теже у ЕУ учи или из ње изаћи. Како је нама познато, да би једна држава напустила чланство у ЕУ, мора добити сагласност свих њених чланица. Што практично значи нема изласка.
Народи бивше Југе имали су сличниу творевину. ЕУ важе многи принципи који су важили у бившој Југославији. Тада су челници ЕУ гледали и потпомагали распад Југославије - њену дезинтеграцију да би нам данас нудили интеграцију у ЕУ.
Посебна прича је са Србима. Срби би жељели као и Нијемци и сви други народи да живе у једној држави, а не подјељени у више њих. Али види, таква прича се у ЕУ дочека на нож. Фактички, недај нам да укинемо границу између Републике Српске и Србије. На нож би се вјероватно дочекала и идеја да се укине царнина између Републике Српске и Србије. Тако по њима је природно прво да се ми побратимимо са Нијемцима, Италијанима,.. а онда кад уђемо у ЕУ биће нам свеједно је ли се наша држава зове Република Српска - Србија или Босна. Мада за дивно чудо то Нијемцима није било свеједно. Берлински зид се срушио. Њемачка која је повела два свјетска рата је поново јединствена. Али Срби који су један од најстрадалнијих народа у историји човјечанства су ти којима ЕУ треба да донесе срећу и благостање, а не Србија.
Да ли је у ЕУ баш све онако како се то жели представити на медијима, или онако као нас убијеђују политичари, можете погледати на следећим снимцима - говоре њихови парламентраци.
