Док смо се радовали успеху из Њујорка, Његошеви потомци признали су Косово и придружили се америчким сателитима - Науруу, Палауу, Маршалским Острвима и Микронезији. Оно што Србе највише боли је да је срамна одлука из Подгорице дошла само дан после гласања у Уједињеним нацијама. Зашто онда Мило и екипа нису одмах признали Косово, зашто баш дан после Њујорка? Чак ни Хрвати нису на такав начин Србима заболи нож у леђа! Цинизам и безобразлук, до Ловћена!

Кажу Црногорци, морали су да признају Косово због притиска Американаца и великих сила, морали су због евроатлантских интеграција! Морали су због „албанског питања" и могућег „косовског" сценарија у Црној Гори, али и због изненадног саопштења тужилаштва у Барију око шверца цигарета. Објашњавају да штите државу Црну Гору и интерес њених грађана! Каквих и чијих интереса, када се 40 одсто становништва или 200.000 људи изјашњава као Срби који не желе признање Косова?! Пре неколико дана црногорски министар полиције признао је да у преговорима са Србијом око двојног држављанства ова земља има велики проблем, јер би пола Црне Горе имало два пасоша! Невиђени цинизам, брука и срамота, преко којих не смемо да тек тако да пређемо.

Србија плаћа данак лошој националној политици још од стварања прве Југославије. Тада су се Срби задовољили животом у истој држави, нажалост, вештачкој творевини. Готово 90 година Србија нема јасан циљ и стратегију. И зато нам се догађа да нас газе и понижавају велике силе, али и Микронезија и Црна Гора, да смо очајни што губимо на свим фронтовима. И да се чудимо што је Марти Ахтисари добио Нобелову награду за мир, као амерички поклон за мировни план за Косово.

Србија зато мора да има дугорочну стратегију у региону и да свима стави до знања да ће штитити све Србе, без обзира на то где живе. Одговор на црногорско признање Косова мора да буде снажан, ефикасан и дугорочан. Постоји 200.000 разлога за то.

После раскида са Ђукановићем режимом, треба што пре обновити везе са српским партијама у Црној Гори. Постоји 200.000 разлога за то.

РАЈКО НЕДИЋ